Topli dom
Osmog trećeg dvije tisuće sedamnaeste
došao sam u Topli dom jer je sve po ukusu mom.
U njemu je mir i tišina,
a najveća buka je kada se briše prašina.
Sve ide svojim tijekom,
kao kad lađa plovi rijekom.
Više ne mislim na nabavku i hranu
i ne znam kada sam zadnji put bio u dućanu.
U tebi, Topli dome, imam sada
prijatelje, drugove, pajdaše
što im sudbina ista kao moja bijaše.
Oj dome moj, Topli dome,
moje mjesto u tebi ne puštam više nikome.
Tu mogu u miru da se molim
dragom Bogu koga jako volim.
Više ne mislim na svoj stan,
neka gori, neka plavi,
važno je to da mi je mirna duša
i da mi stan više nije u glavi.
U Toplom domu imam sve što mi treba
i tome se veselim kao mala beba.
Svaki dan idem u šetnju sa ženom mojih godina plave kose
i moram vam priznati da nas oboje još noge nose.
A što da ti, srce moje, sad u starosti nudim,
osim poštovanja i da za tobom pomalo ludim.
Star sam, srećo moja, ali još nije sve crno u meni,
oprosti mi što se na ovaj način obraćam tako lijepoj ženi.
A kada se vratimo u Topli dom,
tada se odmaramo svako po svom.
Ja pijem kavu, a ona čaj i oboje kažemo
da nam je Topli dom raj.
Kada dođe veče, neko reče,
eno je, ispred vrata mu se šeće.
I tako iz dana u dan,
i vjerujte mi da to nije san.
Šećer mi se stabilizirao i sestra mi reče,
pravit ćemo profil, a tabletu od petsto miligrama baciti u smeće.
Za večeru pijemo čaj i neko kaže,
sa istim tu će nam biti kraj.
Kraj će nam biti kada tri božanske osobe
u jednom Bogu kažu: dođite da vam se dobro i zlo izvaže.